Pretraľnik
Login
Latest topics
Definicija VST instrumenata i efekata
3 posters
Stranica 1 / 1.
Definicija VST instrumenata i efekata
Mnogo ljudi ne zna sta je to "VST" i ima pogresnu sliku o tome pojmu.
Pokusat cu objasniti:
VST je skracenica od "Virtual Studio Technology" sto samo po sebi pojasnjava dosta toga. VST je razvila njemacka firma Steinberg koja je ujedno razvila i program Cubase, na kojem je prvenstveno i zapocelo koristenje VST-a. VST pluginovi ne mogu raditi zasebno, dakle potrebno je da imate host aplikaciju koja podrzava ovu tehnologiju. Vecinom svi DAW (Digital Audio Workstation) produkciski alati danas imaju podrsku za VST. Bitno je znati da VST instrumenti u vecini slucajeva koriste snagu vaseg procesora u racunaru da bi obavili posao za koji su namjenjeni.
Svi VST su zasnovani na radu pod ASIO (Audio Streaming Input Output) rezimom rada, tako da morate koristiti audio interface koji podrzava ASIO ili u najgorem slucaju koristiti prisilne drivere „ASIO4all“ za vase zvucne kartice. To je vazno iz razloga sto svakom VST-u treba odredeno vrijeme da bi obavio posao koji mu je zadan, to jest da bi procesor racunara obavio slozene algoritme koje VST zahtjeva.. To vrijeme se mjeri u milisekundama. ASIO je baziran na tome da stvara buffer (meduprostor) za posao koji zahtjeva VST odraduje nekoliko milisekundi prije nego li je to realno vrijeme, tako da vi imate osjecaj da se „to“ desava bas sada, a u stvari taj poroces se vec odvio u vasem racunaru prije nekoliko desetaka milsekundi. Tako da kada pustite neki audio signal, ASIO u stvari bukavlno receno radi na „preticanje“ i taj posao obavi ranije tako da vi imate zvuk obraden u onom momentu kada ga slusate. To se zove latencija! Postoji ulazna i izlazna latencija, ali o tome drugom prilikom, jer taj pojam i nije direktno vezan za VST.
Sto je manja latencija ASIO drivera, to je vece iskoristenje procesora i rezultati obrade su brzi.
Ljudsko uho ne moze cuti razliku latencije manje od 7 milisekundi, a to vrijeme je sasvim dovoljno da procesor obavi zadani algoritam varti ga u vasu zvucnu karticu i prezentira vam ga kao zvucni signal. Ovjde je naravno bitna snaga procesora. Latencija je vremenska razlika od zadanog procesa do konacne obrade tog procesa.
U dosta slucajeva VST efekti i instrumenti zahtjevaju specijalnu hardversku podrsku, iz tri razloga. Prvi je da bi hardverska kartica odradivala posao toga VST-a umjesto vaseg procesora racunara, druga da bi simulacija bila sto vjernija i sto kvalitetnija, i trece kao zastita samog proizvoda, jer bez kartice ne mozete koristiti neke VST instrumente, kao recimo Sony Oxford (Core), mada pomenuti Sony Oxford ima razvijen i kao samostalni VST, ali su rezultati neuporedivo losiji nego sa originalnom Core karticom.
VST se mogu djeliti u dvije osnovne grupe: na virtualne efekte i virtualne instrumente.
VST EFEKTI su obicno simulacije originalnih hardveskih uredaja koji kao fizicke jedinice vec postoje i proizvedene su kao takve. Isto tako VST postoje i kao zasebne forme zamisljenih nepostojecih hardverskih uredaja. U efekte spadaju EQ, kompresori, flangeri, simulacije hardevrskih jedinica, pojacala, pojedinacnih kanala popularnih radnih stolova poput NEVE , SSL Logic, itd, itd, dakle skupina koja aktivno utice na audio signal koji propustate kroz njega. Postoji bezbroj simulacija, nekih losih nekih boljih svih mogucih poznatih hardevrskih jedinica, koje u dosta slucajeva prilicno vrijerno simuliraju rad. Bitno je znati da sto je VST bolje uraden, to ce vise koristiti snagu vaseg procesora. U efekte spadaju i Dihtering VST procesori (Recimo Apogge) koji sluze da sve razlike u razlucivosti pojednih VST-ova svedu na jednu odabranu. Moze se desiti da neki VST instrument ili efekt radi sa razlucivosti od 24 bita, neki na 16 bita, neki na 48 bita, a svrha Dihteringa je da to sve sabere u jednu odredenu finalnu razlucivost.
VST INSTRUMENTI su takoder vecinom simulacije hardverskih uredaja ali u ovom slucaju muzickih instrumenata. Bukvano gledano VST instrumenti su „generatori zvuka“. Sve gore napisano za VST efekte vrijedi i za instrumente, samo sto im je svrha drugacija. Sa VST instrumentima vi simulirate rad i zvuk fizickih instrumenata ili imaginarno zamisljenih instrmenata. Dakle to nisu pluginovi za obradu zvuka nego za tako reci „proizvodnju“. U to spadaju, gitare, klavijature, duvacki instrumenti, itd. i svi moguci instrumenti koje mozete zamisliti. Vazno je zanti da u VST instrumente spadaju i SAMPLERI – uredaji koji koriste vase vec postojece zvucne datoteke da bi sa njima manipulisali u vremenskoj traci projekta vase host aplikacije. Sampleri su u stvari prazni i da bi proizveli zvuk, morate uvesti vasu audio datoteku. Za razliku od efekata, VST instrumenit dolaze vecinom u ogromnim pakovanjima nerijetko i u desecima gigabajta!!! VST instrumente mozete u grubo dijeliti na dvije grupe. Prvi su generatori zvuka koji koriste sinusne, pilaste, kvadratne i druge obilke zvucnih oscilatora i sa kombinacijom nijih koristeci razvijene algoritme samog VST-a proizvode ili simuliraju zvuk. Ovakvi VST-ovi obicno nisu veliki, ali u vecini slucajeva zauzimaju monogo porcesorske snage, i rezultati simulacije originalnih instrumenata nisu toliko vijerni. Druga grupa su VST-ovi koji sa sobom nose vec izsemplane zvukove originalnih instrumenata i koristeci svoje algoritme proizvode veoma vijeran zvuk originala. Ti semplovi su obicno zapakovani kao specijalne datoteke koje moze koristiti samo taj VST, i cesto dolaze kao ekspanzije (Poput ekspanzija Nexusa, recimo). U vecini slucajeva nepisano pravilo je : Sto veci VST- to bolja simulacija.
Ako ste bazirani na rad sa VST tehnologijom, racunajte da ca vam za to trebati poprilicno jak racunar, jer se vecina VST-a oslanja na snagu vaseg procesora. Dakle ako planirate baviti se produkcijom zasnovanom na VST-u prvo i osnovno vam je snaga procesora, brzina sabirnice zatim kolicina RAM-a i na kraju sto veca brzina diskova. Ali opet kazem, osnovno je snaga procesora i to stavite kao prioritet pri kupovini racunara. Nerijetko se zna desiti da upotrebom samo dva VST instumenta iskoristite svu snagu procesora. Za primjer dajem recimo neku nizu klasu Pentuma IV na recimo 3 GHz koji u tom slucaju radi sa 100% sange, dok ce taj posao jedan Quad Core procesor odraditi bez iskoristenja samog procesora jedva nekih 3-4 % !!!
Tolko za sada od mene sto se tice VST tehnologije.
DJ Iskren.
Pokusat cu objasniti:
VST je skracenica od "Virtual Studio Technology" sto samo po sebi pojasnjava dosta toga. VST je razvila njemacka firma Steinberg koja je ujedno razvila i program Cubase, na kojem je prvenstveno i zapocelo koristenje VST-a. VST pluginovi ne mogu raditi zasebno, dakle potrebno je da imate host aplikaciju koja podrzava ovu tehnologiju. Vecinom svi DAW (Digital Audio Workstation) produkciski alati danas imaju podrsku za VST. Bitno je znati da VST instrumenti u vecini slucajeva koriste snagu vaseg procesora u racunaru da bi obavili posao za koji su namjenjeni.
Svi VST su zasnovani na radu pod ASIO (Audio Streaming Input Output) rezimom rada, tako da morate koristiti audio interface koji podrzava ASIO ili u najgorem slucaju koristiti prisilne drivere „ASIO4all“ za vase zvucne kartice. To je vazno iz razloga sto svakom VST-u treba odredeno vrijeme da bi obavio posao koji mu je zadan, to jest da bi procesor racunara obavio slozene algoritme koje VST zahtjeva.. To vrijeme se mjeri u milisekundama. ASIO je baziran na tome da stvara buffer (meduprostor) za posao koji zahtjeva VST odraduje nekoliko milisekundi prije nego li je to realno vrijeme, tako da vi imate osjecaj da se „to“ desava bas sada, a u stvari taj poroces se vec odvio u vasem racunaru prije nekoliko desetaka milsekundi. Tako da kada pustite neki audio signal, ASIO u stvari bukavlno receno radi na „preticanje“ i taj posao obavi ranije tako da vi imate zvuk obraden u onom momentu kada ga slusate. To se zove latencija! Postoji ulazna i izlazna latencija, ali o tome drugom prilikom, jer taj pojam i nije direktno vezan za VST.
Sto je manja latencija ASIO drivera, to je vece iskoristenje procesora i rezultati obrade su brzi.
Ljudsko uho ne moze cuti razliku latencije manje od 7 milisekundi, a to vrijeme je sasvim dovoljno da procesor obavi zadani algoritam varti ga u vasu zvucnu karticu i prezentira vam ga kao zvucni signal. Ovjde je naravno bitna snaga procesora. Latencija je vremenska razlika od zadanog procesa do konacne obrade tog procesa.
U dosta slucajeva VST efekti i instrumenti zahtjevaju specijalnu hardversku podrsku, iz tri razloga. Prvi je da bi hardverska kartica odradivala posao toga VST-a umjesto vaseg procesora racunara, druga da bi simulacija bila sto vjernija i sto kvalitetnija, i trece kao zastita samog proizvoda, jer bez kartice ne mozete koristiti neke VST instrumente, kao recimo Sony Oxford (Core), mada pomenuti Sony Oxford ima razvijen i kao samostalni VST, ali su rezultati neuporedivo losiji nego sa originalnom Core karticom.
VST se mogu djeliti u dvije osnovne grupe: na virtualne efekte i virtualne instrumente.
VST EFEKTI su obicno simulacije originalnih hardveskih uredaja koji kao fizicke jedinice vec postoje i proizvedene su kao takve. Isto tako VST postoje i kao zasebne forme zamisljenih nepostojecih hardverskih uredaja. U efekte spadaju EQ, kompresori, flangeri, simulacije hardevrskih jedinica, pojacala, pojedinacnih kanala popularnih radnih stolova poput NEVE , SSL Logic, itd, itd, dakle skupina koja aktivno utice na audio signal koji propustate kroz njega. Postoji bezbroj simulacija, nekih losih nekih boljih svih mogucih poznatih hardevrskih jedinica, koje u dosta slucajeva prilicno vrijerno simuliraju rad. Bitno je znati da sto je VST bolje uraden, to ce vise koristiti snagu vaseg procesora. U efekte spadaju i Dihtering VST procesori (Recimo Apogge) koji sluze da sve razlike u razlucivosti pojednih VST-ova svedu na jednu odabranu. Moze se desiti da neki VST instrument ili efekt radi sa razlucivosti od 24 bita, neki na 16 bita, neki na 48 bita, a svrha Dihteringa je da to sve sabere u jednu odredenu finalnu razlucivost.
VST INSTRUMENTI su takoder vecinom simulacije hardverskih uredaja ali u ovom slucaju muzickih instrumenata. Bukvano gledano VST instrumenti su „generatori zvuka“. Sve gore napisano za VST efekte vrijedi i za instrumente, samo sto im je svrha drugacija. Sa VST instrumentima vi simulirate rad i zvuk fizickih instrumenata ili imaginarno zamisljenih instrmenata. Dakle to nisu pluginovi za obradu zvuka nego za tako reci „proizvodnju“. U to spadaju, gitare, klavijature, duvacki instrumenti, itd. i svi moguci instrumenti koje mozete zamisliti. Vazno je zanti da u VST instrumente spadaju i SAMPLERI – uredaji koji koriste vase vec postojece zvucne datoteke da bi sa njima manipulisali u vremenskoj traci projekta vase host aplikacije. Sampleri su u stvari prazni i da bi proizveli zvuk, morate uvesti vasu audio datoteku. Za razliku od efekata, VST instrumenit dolaze vecinom u ogromnim pakovanjima nerijetko i u desecima gigabajta!!! VST instrumente mozete u grubo dijeliti na dvije grupe. Prvi su generatori zvuka koji koriste sinusne, pilaste, kvadratne i druge obilke zvucnih oscilatora i sa kombinacijom nijih koristeci razvijene algoritme samog VST-a proizvode ili simuliraju zvuk. Ovakvi VST-ovi obicno nisu veliki, ali u vecini slucajeva zauzimaju monogo porcesorske snage, i rezultati simulacije originalnih instrumenata nisu toliko vijerni. Druga grupa su VST-ovi koji sa sobom nose vec izsemplane zvukove originalnih instrumenata i koristeci svoje algoritme proizvode veoma vijeran zvuk originala. Ti semplovi su obicno zapakovani kao specijalne datoteke koje moze koristiti samo taj VST, i cesto dolaze kao ekspanzije (Poput ekspanzija Nexusa, recimo). U vecini slucajeva nepisano pravilo je : Sto veci VST- to bolja simulacija.
Ako ste bazirani na rad sa VST tehnologijom, racunajte da ca vam za to trebati poprilicno jak racunar, jer se vecina VST-a oslanja na snagu vaseg procesora. Dakle ako planirate baviti se produkcijom zasnovanom na VST-u prvo i osnovno vam je snaga procesora, brzina sabirnice zatim kolicina RAM-a i na kraju sto veca brzina diskova. Ali opet kazem, osnovno je snaga procesora i to stavite kao prioritet pri kupovini racunara. Nerijetko se zna desiti da upotrebom samo dva VST instumenta iskoristite svu snagu procesora. Za primjer dajem recimo neku nizu klasu Pentuma IV na recimo 3 GHz koji u tom slucaju radi sa 100% sange, dok ce taj posao jedan Quad Core procesor odraditi bez iskoristenja samog procesora jedva nekih 3-4 % !!!
Tolko za sada od mene sto se tice VST tehnologije.
DJ Iskren.
Zadnja promjena: DJ_Iskren; 15/2/2009, 00:44; ukupno mijenjano 4 put/a.
DJ_Iskren- Admin
- Broj komentara : 179
Points : 268
Reputation : 19
Join date : 07.10.2008
Re: Definicija VST instrumenata i efekata
hvala iskrene za ovo, bit ce od velike pomoci svima.
s nestrpljenjem ocekujem nastavak.
s nestrpljenjem ocekujem nastavak.
djsylvester- Broj komentara : 23
Points : 11
Reputation : 0
Join date : 11.10.2008
Re: Definicija VST instrumenata i efekata
dali ce procesor intel pentium dual.core 2,50 ghz 2 gb rama itd... izdrzati tj dali je dovoljan za ovako sta da pokrece hvala unaprijed
ivan- Broj komentara : 5
Points : 6
Reputation : 0
Join date : 17.05.2009
Re: Definicija VST instrumenata i efekata
ivan je napisao/la:dali ce procesor intel pentium dual.core 2,50 ghz 2 gb rama itd... izdrzati tj dali je dovoljan za ovako sta da pokrece hvala unaprijed
Zavisi sve koje pluginove koristis. Takav racunar je opcenito dobar za produkciju, ali ako koristis recimo reverbe koji su zansovani na impulsima, vrlo lako i takav racunar mozes "zakovati". Inace sa njime se moze solidno raditi produkcija zasnovana na VST- tehnologiji. Mada moras racunati na to da i najjaci racunar danas mozes "zakovati" ako natovaris mnogo efekata ili instrumenata.
DJ_Iskren- Admin
- Broj komentara : 179
Points : 268
Reputation : 19
Join date : 07.10.2008
Stranica 1 / 1.
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.
4/3/2021, 23:41 by DJ_Iskren
» VA - DJ ISKREN - RETRO DEPRESSIVE HOUSE MIX 2019
4/3/2021, 23:36 by DJ_Iskren
» DJ Iskren - Summer hits 2014
5/7/2014, 15:22 by DJ_Iskren
» VA - DJ Iskren - Summer dance hits 2013 - PROMO
14/6/2013, 15:44 by DJ_Iskren
» Linkin Park - Lost in the Echo (DJ Iskren Classic House Remix)
5/10/2012, 19:42 by DJ_Iskren
» DJ Iskren - Summer hits 2012 - CD2
31/7/2012, 17:28 by DJ_Iskren
» DJ Shone feat. Goca Trzan & Challe Salle - Volim do kraja (DJ Iskren Accordion Summer Remix)
24/6/2012, 15:49 by DJ_Iskren
» DJ Iskren - Summer hits 2012 CD1
26/5/2012, 16:33 by DJ_Iskren
» Donna Summer preminula u 64. godini
17/5/2012, 17:27 by DJ_Iskren